METODOLOŠKI PROBLEMI U ISTRAŽIVANJIMA RORSCHACH METODOM

Transcription

1 PSIHOLOGIJA, 2007, Vol. 40 (2), UDC METODOLOŠKI PROBLEMI U ISTRAŽIVANJIMA RORSCHACH METODOM Dragana Đurić Jočić 1 Institut za psihijatriju, KC Srbije, Beograd Obuhvatni sistem za interpretaciju Rorschach metoda, smatra se nomotetskim pristupom koji otvara prostor za istraživačku primenu projektivnog metoda. Međutim, istraživačka primena instrumenta, pored dobrog poznavanja procedura primene i pravila interpretacije, zahteva i poznavanje osobenih metodoloških problema u primeni metoda. Mreža Rorschach indikatora čini da oni nisu međusobno nezavisni, pa je u pojedinim nacrtima potrebno kontrolisati neke od bazičnih varijabli, kako ne bismo dobili artefakta u istraživanjima.to se posebno odnosi na nacrte u kojima se kompariraju grupe, pa tako i u normativnim istraživanjima u kojima se kros kulturalno porede Rorschach indikatori. Diskutujemo posebno potrebu kontrole i ujednačavanja uzoraka u pogledu ključnih varijabli: broj odgovora, Lambda i Erlebnistypus. Ključne reči: Rorschach metod, Obuhvatni sistem interpretacije, metodološki problemi Rorschach metod je, uz Wechslerove testove inteligencije i MMPI-2, jedan od tri najviše korišćena psihološka instrumenta u svetu i najviše korišćen projektivni metod (Camara, Nathan i Puente, 2000). Uprkos brojnih kontroverzi o upotrebljivosti instrumenta i njegovoj naučnoj zasnovanosti, metod je vremenom obogaćivan, a njegova empirijska primena nije gubila na popularnosti. Revitalizaciji Rorschach metoda posebno je doprineo razvoj Obuhvatnog sistema interpretacije (Exner, 1978, 1993, 2001). Američki psiholog John Exner najpre je uporedio pet postojećih sistema interpretacije (Beck, Klopfer, Hertz, Piotrowski, Rapaport i Shafer), a zatim je njihove elemente podvrgao empirijskoj proceni. Dobijeni metod predstavlja integraciju segmenata koji su prošli empirijsku proveru, uz uvođenje novih indikatora koji su se vremenom kristalizirali u psihološkoj nauci (Đurić Jočić, 2002). Istorijski posmatrano, interpretacija Rorschach tehnike je bila 1 Adresa autora: midjocic@eunet.yu

2 Dragana Đurić Jočić većinom idiografska, gde su skorovi i norme manje isticani od sekvencijalne interpretacije sirovih skorova i sadržaja u okviru individualnog protokola. Obuhvatni sistem, nasuprot tome, interpretaciju odgovora bazira na sirovim skorovima, proporcijama i procentima, uz specijalne skale, koji se interpretiraju iz normativne perspektive (Aronow i sar., 1995). Ukoliko razvoj različitih metoda interpretacije svedemo na odnos psihodinamskog i psihostrukturalnog modela, on može se posmatrati i kroz dihotomije teorijsko-empirijsko, idiografsko-nomotetsko. Upravo kada su psiholozi poverovali da je razvoj Obuhvatnog sistema omogućio da Rorschach metod postane opšte prihvaćeni i metrijski kredibilan instrument, koji otvara potpuno nove prostore za kliničku i istraživačku primenu, razvila se burna strukovna rasprava o njegovoj validnosti i upotrebljivosti normi na različitim etničkim grupama ili kulturama. Grupa autora (Lilienfeld i sar, 2000; Wood i sar. 1999, 2001) kritički preispituje metrijske osobenosti Obuhvatnog Sistema, dok druga grupa psihologa (Ganellen, 2001, Meyer, 2002) isto tako nastoji da argumentima i empirijskim podacima dokaže nezasnovanost njihovih tvrdnji. Ova rasprava, iako fokusirana na norme Sistema, lako prelazi u problemsko preispitivanje validnosti Rorschach metoda, pa i same psihološke procene. Generalizacija kritičkog preispitivanja povremeno podseća na istorijski poznata osporavanja delatnosti procene ličnosti od strane akademske psihologije, bihejviorista ili postmodernista. Ključna rasprava polazi od pitanja da li su norme date za normalnu američku populaciju validne, da li se one mogu primeniti na etničkim manjinama ili u drugim kulturama, da li dobro razlikuju grupu normalnih od kliničke populacije. Od samog nastanka, kroz rane radove H. Rorschacha, metod je imao dugu istoriju primene u kroskulturalnim studijama, kao klinički instrument, ali i mera kulturoloških različitosti. Akumulacija istraživanja u različitim kulturama nije dala jednoznačne nalaze, u nekim zemljama su dobijene vrednosti indikatora slične, a u drugima drastično različite. Ukoliko se pokažu razlike Rorschach mera u kros-kulturalnim studijama, tada se mogu tumačiti na sledeće načine. Prvo, da se radi o realnim razlikama u ličnosti ili psihopatologiji. Drugo, da su rezultat neekvivalentnosti u primenjenoj metodologiji i treće, da postoje kros-kulturalne razlike u pogledu konstrukata koji leže u osnovi indikatora određenog instrumenta. Allen i Dana (2004) smatraju da je nužno formirati jedinstvenu metodološku proceduru kako bi istraživanja postala ekvivalentna, a način na koji to reguliše Obuhvatni sistem može biti model i za druga trans-kulturalna prenošenja psiholoških instrumenata. Kada je godine osnovana Rorschach Research Foundation i kada je započela konstrukcija Obuhvatnog Sistema zasnovanog na istraživanjima i empirijskim postulatima, bilo je puno entuzijazma oko ideje upotrebe Rorschach metoda u nomotetske svrhe. Međutim, ozbiljna istraživačka praksa koja je razvijana paralelno s sistemom, pokazala je da postoji niz metodoloških problema, koji postavljaju teškoće u sprovođenju istraživanja, a dovode i do definisanja novih teorijskih pitanja. Knjiga Johna Exnera "Issues and Methods in Rorschach Research" (1995), treba da predstavlja obaveznu literaturu svakog istraživača, ona rezimira dotadašnji istraživački rad, relativizira upotrebljivost metoda u istraživačkim 264

3 Metodološki problemi u istraživanjima Rorschach metodom projektima i razjašnjava kompleksne metodološke probleme. Exner smatra da se generalno greške u Rorschach istraživanjima mogu svrstati u sledeće kategorije: - hipoteze su razvijene na osnovu apstrakta radova ili rezultata ranijih netačnih studija - loša selekcija uzorka, nedovoljan broj subjekata - greške istraživača u proceduri zadavanja metoda i kodiranja rezultata - izbor neodgovarajuće statističke procedure za obradu podataka, jer se ne poznaje parametrijska ili neparametrijska priroda pojedinih Rorschach varijabli. Za metod je osobeno da varijable nisu međusobno nezavisne, podaci često nisu raspoređeni u normalnoj distribuciji skorova, kako je to slučaj kod većine psiholoških testova - greške proizašle iz nevođenja računa o stilu odgovaranja ispitanika (broj odgovora, Lambda stil, EB stil) - greške kada se kompariraju indikatori u ispitivanoj grupi u odnosu na normativne podatke, a da se ne vodi računa da su grupe heterogene po vantestovnim (godine, obrazovanje, kriterijum normalnosti ili patologije) ili bazičnim testovnim indikatorima - ostali faktori: nerazumevanje prirode testa, neodgovarajuća obrada podataka ili preterana generalizacija rezultata. Postaje jasno da korišćenje metoda u istraživanjima često daje neočekivano ohrabrujuće ili obeshrabrujuće rezultate, uz stalnu opasnost da rezultati budu artefakta usled metodoloških grešaka u sprovođenju projekta. Normativne studije koje su okončane u više evropskih zemalja, pokazuju da se bazična i značajna razlika u odnosu na američku populaciju, odnosi na mere perceptivne tačnosti, a posledično i na ceo klaster medijacije i procenu postojanja poremećaja mišljenja. Mere perceptivne tačnosti izračunavaju se na osnovu tabela kvaliteta forme, koje su dobijene empirijskim nalazima Exnera na američkoj populaciji. Svaka revizija sistema rezultirala je i promenama tabela (Constantino i sar., 1995). Ispitano je 9500 protokola koji su uključivali odgovor. Da li će odgovor biti kodiran kao»o«,»u«ili minus zavisi od toga kolika je bila saglasnost ispitanika da na određenoj površini mrlje vide određeni objekat. Međutim, ukoliko pojedinačni odgovor nije moguće pronaći na tabelama kvaliteta forme, tada ispitivač određuje da li će ga kodirati kao»u«ili minus (u zavisnosti od toga da li je odgovor dat brzo i lako i da li viđeni percept odgovara konturi mrlje). Ispitivač može odgovor kodirati i kao»none«ukoliko se forma ne koristi u elaboraciji dogovora ili»+«, ukoliko se radi o odgovoru koji bi inače bio skorovan kao»o«, ali ispitanik pokazuje posebnu perceptivnu preciznost u elaboraciji odgovora. Kao što vidimo površnim navođenjem ovih pravila, mere perceptivne tačnosti su dobijene emipirijski, ali su kod manjeg broja odgovora i zavisne od subjektivne procene ispitivača, što može stvoriti zabune kod nedovoljno obučenih istraživača. Mere perceptivne tačnosti su posebno značajne kod procene problema u mišljenju i psihotičnosti kod pacijenata. Indeks shizofrenije (SCZI) je davao veliki broj falš pozitiv procena, pa je zato zamenjen Indeksom percepcije i mišljenja (PTI). Međutim, i PTI ima 5 kriterijuma od kojih su čak tri rezultat mera perceptivne tačnosti (odnosno kvaliteta 265

4 Dragana Đurić Jočić forme), pa takođe postoji mogućnost pogrešne procene da postoji poremećaj mišljenja. Ovakav nalaz nas ne bi iznenadio na populaciji pacijenata, ali kod normativnih studija postavlja pitanje validnosti indikatora, pa tako i instrumenta. Metodološki problemi postaju značajni i u našoj stručnoj javnosti, jer je potrebno sprovesti normativnu studiju u kojoj bi se proverila kvantifikacija koju nudi Obuhvatni sistem. Dosadašnji nalazi na našoj kliničkoj populaciji (Đurić Jočić, 2001) pokazali su na uzorku od 200 psihijatrijskih pacijenata da diskrepanca mera u odnosu na referentni američki uzorak postoji (mera perceptivne tačnosti, specijalnih skorova, senčenih odgovora), ali da nije u toj meri drastična da bi osporavala upotrebljivost metoda u kliničkom kontekstu. To nas dovodi do još jedne moguće teze - da je Rorschach patocentričan instrument i da na kliničkoj populaciji kros kulturalne studije ne potvrđuju značajnije odstupanje u dobijenim vrednostima varijabli, koliko na populaciji normalnih ispitanika. Reklo bi se da su psihopatološki fenomeni koje Rorschach detektuje univerzalni, dok je heterogenost populacije koju smatramo»normalnom«mnogo veća i da tu raste opasnost falš pozitivne procene patologije. Međutim, za dokazivanje ove teze potrebno je sistematsko ispitivanje i analiza podataka na normalnom i kliničkom uzorku u različitim kulturama. Erdberg i Shaffer su zaduženi za praćenje rezultata normativnih studija u svetu 2, a kao primer korektno sprovedene studije, Exner je preporučio istraživanje sprovedeno u Danskoj (Ivanouw, 1999). Sam Exner je smatrao da Rorschach ispituje univerzalne fenomene, a da su razlike u vrednostima varijabli u kros-kulturalnim studijama rezultat metodoloških neujednačenosti u primeni metoda (Workshop na ERA kongresu, Pariz, 2000). Ideja ERA - Evropske Rorschach Asocijacije (čiji je član i naša zemlja) je da se rezultati normativnih studija u evropskim zemljama prikupe u jedinstvenu bazu podataka, kako bi se nacionalne razlike komparirale, a zatim uporedile s normama na američkom uzorku. Takođe, postoji jasan predlog o metodološkim procedurama koje treba da prate nacionalni istraživači, kako bi rezultati bili komparabilni. Rorschach istraživač mora da dobro poznaje idiografsku primenu metoda, ali to nije dovoljno, jer mora da poseduje i širi dijapazon znanja o metodološkim problemima. Ovo je specifična situacija u kojoj postoji objedinjavanje pozicije kliničara i istraživača i tada se psiholog nalazi u izazovnoj situaciji da istu mapu podataka posmatra na različiti načine, s idiografske i nomotetske pozicije. Ukoliko se Rorschach nalazi kompariraju s podacima s drugih tehnika (npr. upitnicima), potrebno je poznavati još i probleme ukrštanja varijabli s instrumanata različite prirode (Đurić Jočić, 2005; Petot i Đurić Jočić, 2005). Za razliku od istraživanja u kojima se koriste upitnici, Rorschach metod i Obuhvatni sistem interpretacije su neekonomični, zahtevaju specifično edukovanog i iskusnog procenjivača, individualno zadavanje, zahtevnu proceduru zadavanja metoda u dve faze i komplikovanu obradu rezultata. Od značaja je motivisanje normalnog ispitanika za ispitivanje davanjem detaljnijeg objašnjenja o svrsi istraživanja, kao i davanjem pov- 2 Izveštaj iz 1999.g. je dostupan kod autora članka. 266

5 Metodološki problemi u istraživanjima Rorschach metodom ratne informacije posle obavljenog ispitivanja. Na ovaj način preveniramo neozbiljni pristup ispitanika, koji često dovodi do nasumičnih i proizvoljnih, pa i namerno iskrivljenih odgovora (Ivanouw, 2000). Procedura primene prve i druge faze ispitivanja je specifikovana, ali je značajno i iskustvo i veština ispitivača kako bi svojim dodatnim pitanjima omogućio detekciju varijabli, a da pri tome pitanjima ne kreira tip odgovora ispitanika. Dalje, svaki protokol mora da oceni najmanje dvoje ispitivača, pri čemu se prezentuje podatak o njihovoj saglasnosti u postupku kodiranja (Acklin i sar., 2000). Tamo gde postoji nesaglasnost, treća osoba-ekspert pomaže u zajedničkom odlučivanju o kodu koji će se smatrati validnim odrazom verbalizacije ispitanika. Kada se prezentuju osobenosti određenog uzorka, tada se varijable predstavljaju preko deskriptivne statistike 113 pojedinačnih varijabli, 39 varijabli procenata i proporcija, 28 drugih različitih varijabli. Ovaj način opisa uzorka je preciziran i nije podložan subjektivnom izboru pojedinačnih varijabli od strane ispitivača, a omogućava da na osnovu ove»lične karte«uzorka kontrolišemo varijable i kompariramo rezultate. Neke od Rorschach varijabli su sirovi skorovi, druge su procenti ili proporcije, neke su bazične mere, a druge su izvedene iz njih. Posebno je značajno da neke od varijabli imaju normalnu distribuciju (npr. R - broj odgovora, D uobičajeni detalj, DQ+ - superioran razvojni kvalitet, FM kinestezija animalnih objekata i Zd efikasnost procesiranja), ali većina nema normalnu distribuciju i nije pogodna za parametrijsku statistiku i faktorsku analizu (npr. SumY difuzno senčeni odgovori ili Dd neuobičajeni detalj). Stoga, čak i ukoliko ima eksploratorne ciljeve, istraživač treba dobro da poznaje statističke karakteristike ispitivanih varijabli i da hipoteze adekvatno formuliše u vezi s njima. Jedno od predloženih rešenja za različitu statističku prirodu varijabli je numerička transformacija Rorschach varijabli, različitim statističkim postupcima koji će ih učiniti statistički pogodnijim za analizu (Zillmer i Vuz, 1995). Od mnoštva metodoloških problema u ispitivanju Rorschach metodom, posebno je važno poznavati uticaj tri ključne varijable na niz drugih indikatora. Uticaj ovih varijabli na mrežu podataka važan je i kada interpretiramo protokol pojedinačnog ispitanika, a od ključnog je značaja za nacrte u kojima se kompariraju grupe, pa tako i u normativnim studijama. To su R -ukupni broj odgovora koje je dao ispitanik, Lambda - odnos između broja odgovora u kojima je forma jedina determinanta i svih drugih odgovora i Erlebnistypus - odnos između odgovora ljudskog pokreta i ponderisane sume hromatskih odgovora. PROBLEM FREKVENTNOSTI ODGOVORA KAO VARIJABLE NA RORSCHACH TEHNICI Kao jedan od najznačajnijih metodoloških problema pojavilo se pitanje uticaja broja odgovora, koje ispitanik daje tokom ispitivanja, na druge varijable: kakve nomotetske probleme kreira broj odgovora (R), šta meri R, kakve su prednosti i 267

6 Dragana Đurić Jočić nedostaci ukoliko se R kontroliše uputstvom koje ispitanik dobija na početku ispitivanja ili ukoliko se na osnovu njega selektuje uzorak (Meyer, 1992). Ova pitanja nisu nova, nastala analizom Obuhvatnog sistema, već su vezana za samu Rorschach tehniku i staru tezu Cronbacha (1949) o tome da razlike u broju odgovora utiču na normalizaciju drugih skorova. Tada je Cronbach predložio da se naprave subgrupe uzorka (npr. od 20 do 29 odgovora) i da se za svaku grupu ispita ponašanje varijabli u odnosu na broj odgovora. Fiske i Baughman (1953) su sledeći ovu preporuku napravili istraživanje u kome su grupe bile formirane prema broju odgovora (od 0 do 175 odgovora) i potvrdili su značaj (R) na druge varijable. Smatra se da je broj odgovora povezan - zavisan od: - crta ličnosti, smatra se da se veći broj odgovora sreće kod opsesivnih, osoba s dobrim resursima ličnosti i ideacionim aktivnostima, kod osoba aktivnih adaptivnih mehanizama, kao izraz hostilnosti prema ispitivaču koji je u poziciji "onog koji beleži", kod osoba visoko responsivnih na očekivanja drugih ili ukoliko imaju tendenciju hipervirgilnosti. Nasuprot tome, mali broj odgovora sreće se kod osoba koje imaju deficit coping resursa, bespomoćnost, depresivnost, suicidalnost (Exner 1988), neurološki deficit, otpor testiranju ili nepoverenje. - spoljašnjih faktora, klime testiranja, podsticajnosti ispitivača (ispitanici daju veći broj odgovora poznatim ispitivačima, nego onima koje prvi put sreću u situaciji ispitivanja o čemu su pisali Exner 1986, Exner, Armbruster i Mittman 1978). Broj drugih indikatora različito varira u zavisnosti od ukupnog broja odgovora na protokolu. U pregledu 15 istraživanja (Meyer 1992) kao indikatori najviše povezani s R sreću se: W global odgovori, P popularni odgovori, D uobičajeni detalj, Dd neuobičajeni detalj, FC forma kolor odgovori, Zf broj odgovora koji imaju razvojni kvalitet, DQ o odgovori koji sadrže jedan artikulisani objekat, par, sadržaj odgovora, svi odgovori kinestezije, S uključivanje bele površine mrlje u odgovor, FT forma tekstura, FY forma difuzno senčenje, FC forma kolor odgovori. Exner (1992) smatra da od 14 parametrijskih varijabli (koje imaju normalnu distribuciju) broj odgovora značajno korelira s D uobičajeni detalj, Zf - broj odgovora koji imaju razvojni kvalitet, Blends - odgovori koji imaju više od jedne determinante. Što se tiče neparametrijskih varijabli, smatra ih jednostavnim merama podložnim distorziji i kod njih je nužno vođenje računa o broju odgovora. Kao moguće rešenje problema, razmatrana je mogućnost da se uvedu norme za grupe s različitim brojem odgovora ili da se već u samom davanju uputstva ograniči mogući broj odgovora. Ograničavanjem broja odgovora, (R) postaje konstanta, a ne više varijabla, neće predstavljati problem u statistici, distribucije mnogih skorova biće normalizovane, biće moguće interpretirati korelaciju Rorschach i eksternih varijabli, rešiće se problem kolinearnosti (situacija u kojoj se jedna ili više varijabli u potpunosti mogu predvideti nekom drugom varijablom, što ukoliko nije kontrolisano, može dati artefakta u rezultatima). Exner smatra da problem broja odgovora kao varijable nije od tolikog značaja za njegov sistem, koliko za neke druge i da su istraživanja koja su potvrđivala značaj broja odgovora rađena na većem rasponu odgovora, nego što je to u realnosti. Navodi da više 268

7 Metodološki problemi u istraživanjima Rorschach metodom od dve trećine protokola odraslih ima odgovora i kada su formirane norme u njegovom sistemu grupe su bile ujednačene po broju odgovora i nije bilo ekstremnih razlika koje bi uticale na rezultate. Generalno, protokoli koji imaju između 17 i 27 odgovora, smatraju se prosečnima. Protokoli prosečne dužine smatraju se nevalidnim, ukoliko nedostaje odgovor na bilo kojoj od karti. Samim sistemom interpretacije, Exner uvodi kategorije ograničene validnosti za protokole kraće od 18 odgovora i duže od 55 odgovora i uvodi ograničenja za njihove interpretacije. U istraživanjima, broj odgovora treba da bude kontrolisana varijabla, tako što će biti odbačeni protokoli koji imaju manje od 14 (odnosno još bolje 17) odgovora i tako što će komparirane grupe biti izjednačene po broju odgovora. DEFANZIVNOST-OTVORENOST U PRISTUPU MATERIJALU ILI LAMBDA STIL Ispitanik može pokazivati različiti stepen otvorenosti prema testovnim zahtevima, pa nam tako davati i manje ili više informacija o svojoj ličnosti. O stavu prema testovnom zadatku, kao i o izbegavajućem coping stilu podatke nam daje indikator Lambda, koji se izračunava prema formuli: L= F (broj odgovora kod kojih je forma jedina determinanta) R-F (broj odgovora na protokolu minus broj odgovora kod kojih je F jedina determinanta) Osobe koje teže izbegavanju složenosti stimulusa, daju veći broj odgovora baziranih na čistoj formi percepta i imaju tzv. High Lambda stil. Nasuprot tome, osobe koje teže da opaze, obrade i verbalizuju što više elemenata problemske situacije, daju odgovore s većim brojem različitih determinanti. Opisani stilovi značajno utiču na niz drugih varijabli. Osobe čija je Lambda vrednost visoka, očekivano daju manje drugih varijabli, posebno onih koje su i onako retke u porotokolu. Kod njih se javlja pozitivan Coping Deficit Index, imaju manje blendiranih odgovora (koji imaju više od jedne determinante), manje odgovora cele ljudske figure (H) i odgovora teksture (T). Znači, ukoliko imamo dva uzorka koja se razlikuju po visini Lambda vrednosti, automatski će oni pokazati značajne razlike i na nizu drugih varijabli. Istraživač tada rezultate može pogrešno interpretirati (npr. kao da se uzorci razlikuju po afektivnoj responsivnosti, disforičnosti, narcističnosti ili broju specijalnih skorova), a da pri tome zanemaruje činjenicu da je to posledica njihovog izbegavajućeg stava prema testovnom zadatku ili bazičnog coping stila koji upliviše i na desetinu drugih Rorschach indikatora. Da bi se uticaj Lambda stila ograničio u istraživanjima, smatra se da Lambda.99 treba da predstavlja graničnu vrednost za selekciju protokola, tako što će biti odbačeni protokoli veće Lambda vrednosti (gde je više od pola odgovora bazirano samo na formi stimulusa). 269

8 Dragana Đurić Jočić PROBLEM PERSONALNOG, BAZIČNOG STILA U PRISTUPU PROBLEMSKIM SITUACIJAMA Jedan od najvažnijih koncepata kojeg je formulisao još Rorschach (1921,1942), je baziran na zapažanju da se subjekti razlikuju u pogledu pristupa problemskim situacijama, što je predstavljeno preko indikatora Erlebnistypus (EB). Posebno poglavlje svog dela «Psihodijagnostika» Rorschach je posvetio pojmu Erlebnistypus-a, koji je komplementaran Jungovoj dimenziji introverzije. Jung, Kretschmer i Rorschach su gotovo istovremeno publikovali deskripciju sistema zasnovanih na razlikovanju dva tipa ličnosti (Acklin, 1996). Erlebnistypus je zasnovan na odnosu odgovora kinestezije i kolor odgovora, pri čemu prevalenca leve strane proporcije ukazuje na introvertnost osobe, desne strane ekstravertnost, a ujednačen odnos ambitendentnost. Kinestetski odgovori (M) su shvaćeni kao komponenta inteligencije, sposobnost da se kreira novina, indikuje kapacitet za «unutrašnju kreaciju» (u najrazvijenijem vidu umetničku kreativnost i religiozni doživljaj). Kolor odgovori reflektuju ekstraverziju, reprezentuju afektivitet i adaptaciju na spoljašnji svet koja je bazirana na osećanjima i intuiciji. Razvija ideju o proširenju (otvorenost i dostupnost) kod protokola s velikim brojem M i C odgovora i sužavanju (ograničenost i zatvorenost), kod osoba bez M i C odgovora. Svaka osoba može biti na ovoj dimenziji bliže jednom ili drugom polu ili balansirana. Ambitentne osobe (koje imaju bogate M odgovore, kolor odgovore balansirane s dobrom formom FC i CF, dobru formu percepta), Rorschach smatra zdravim i dobro integrisanim. Na osnovu EB indikatora Rorschach razvija i tipologiju na «aperceptivni tip» i «iskustveni tip» (koji je u osnovi «kapaciteta za iskustvo»). Za razliku od Jungove tipologije Rorschach svoje dimenzije naziva introverzija i ekstratenzija i konceptualno ih razlikuje (Ellenberger, 1954): To nisu konstitucionalni tipovi koji isključuju jedni druge, već dve univerzalne psihološke funkcije. Razlikuju se koliko npr. funkcije sluha i vida. Ove dve funkcije su normalno mobilne i aktivne. U svakom trenutku čovek se može okrenuti unutrašnjem svetu (kinestetska imaginacija i kreacija) ili spoljašnjem svetu (eksternalizacija emocija i socijalne relacije). Introverzija je baza kulture, a ekstratenzija civilizacije i obe su neophodne i pojedincu i sredini. Kod svake individue, obe funkcije koegzistiraju u određenim proporcijama i to se može proceniti Rorschach metodom, preko mere Erlebnistypus. Neki ljudi pripadaju pretežno jednom ili drugom tipu, a neki su oboje istovremeno i intenzivno (dilatated) ili ni jedno ni drugo (coartated). Ovaj koncept je jedinstven u psihologiji i označava nukleus ličnosti, kapacitet za rezoniranje s životnim iskustvom. Stil je stabilan deo ličnosti, iako varira tokom dana (stanja radosti su stanja širenja, a tuge sužavanja). Tokom života individue takođe mogu postojati periodi introverzije, ekstratenzije, širenja i sužavanja u odnosu na nova iskustva. Rorschachova ideja je bila da bi trebalo ispitati individualne varijacije, ali i predisponiranje stila u porodicama, u različitim rasama i narodima. 270

9 Metodološki problemi u istraživanjima Rorschach metodom U Obuhvatnom sistemu na osnovu Erlebnistypusa se mogu razlikovati: - introverzivne osobe, koje pretežno koriste svoje unutrašnje resurse (izvore, kapacitete) radi gratifikacije bazičnih potreba. Pojam introverzivnosti podrazumeva način na koji osoba koristi svoje resurse u formiranju odluka i aktivnostima rešavanja problema, ali ne mora da utiče nužno na bihejvioralne korelate. Introverzivni donose odluke tek posle promišljanja alternativa, lokus kontrole je u internom svetu osobe, izbegavaju sistem pokušaja i pogrešaka u problemskim situacijama i netolerantne su na greške. Kod ovih osoba ljudska kinestezija se češće pojavljuje kao determinanta nego kolor karakteristike stimulusa. - ekstratenzivne osobe češće koriste interakciju sa svetom za zadovoljavanje svojih bazičnih potreba, afektivitet više utiče na njihovu ideaciju i donošenje odluka, zavisni su od feedback-a okoline, lokus kontrole je van osobe, često rešavaju problem po principu pokušaja i pogrešaka i tolerantniji su na greške. Kolor determinante su češće u odgovorima, nego kinestezija. - ambitentni tip koristi oba modela u pribavljanju gratifikacija, pa je fleksibilniji, ali i vulnerabilan, manje konzistentan i efikasan usled neizgrađenog doslednog stila u suočavanju s problemskim situacijama. Exner kategoriju ambitentnosti ne smatra poželjnom, već propustom da se izgradi efikasan odnos prema realitetu. Exner EB indikator klasifikuje u pet grupa: pervazivni introverzivni, introverzivni, ambitentni, ekstratenzivni i ekstratenzivni pervazivni. Pervazivnost znači da je osoba nefleksibilna u primeni coping stila, čak i kada bi u realitetu drugačiji stil bio primereniji i efikasniji. Autor smatra da u istraživanjima treba ovih pet grupa uzeti kao kontrolnu varijablu u selekciji uzorka. U istraživačkim projektima važno je znati da EB kao determinanta korelira i s drugim indikatorima: EA (dostupni resursi ličnosti) je niže kod ambitentnih, es ( baza iskustva) više kod ambitentnih, Blendiranih odgovora (s više determinanti) ima manje kod introverzivnih, Sum Shading (senčeni odgovori) je više kod ambitentnih, Afr (afektivna responsivnost) je više kod ekstratenzivnih, ljudskih sadržaja i kooperativnih akcija ima više kod introverzivnih, abstraktnih odgovora više kod ekstratenzivnih. Takođe, razlikuju se i u učestalosti sadržaja odgovora, kao što su: krv, eksplozija, vatra i hrana (Exner, 1993). Situaciju utoliko više čine kompleksnom rezultati istraživanja, koji pokazuju da su introverzivni pacijenti i ne-pacijenti međusobno sličniji, a razlikuju se od grupe ekstratenzivnih, bez obzira da li su to pacijenti ili ne-pacijenti. Prema tim nalazima, stil suočavanja sa problemom u većoj meri utiče na rezultate Rorschacha, nego nivo psihopatologije. Možemo da rezimiramo da je u pojedinim istraživačkim nacrtima važno uzorke ujednačiti u odnosu na broj odgovora koje je dao ispitanik (prosečan broj odgovora u grupi, raspon broja odgovora ili njihova frekvencija po subkategorijama uzorka), i Lambda vrednost (odbacivanje protokola čija je Lambda preko 0.99, poređenje Lambda vrednosti). Na drugom nivou komparacije, potrebno je proveriti koliko u uzorcima ima subgrupa ispitanika u odnosu na njihovu EB vrednost, jer značajno odstupanje u uzorcima, može uticati na dobijene razlike i na drugim varijablama. 271

10 Dragana Đurić Jočić Ovde se može postaviti i kritičko pitanje da li se ovakvom selekcijom protokola zapravo gube informacije o pravoj prirodi ispitivane pojave u populaciji? Odgovor bi bio da je mreža Rorschach indikatora takva da bez kontrole metodološki ključnih varijabli nije moguće pouzdano komparirati druge varijable. S druge strane, širinu ispitivane pojave je moguće analizirati tako što bi se međusobno poredile grupe koje su ostale van opsega istraživanja (npr. grupe čiji je broj odgovora manji od 14 ili 17 ili Lambda veća od 0.99). Metodološki problemi navedeni u ovom radu nisu jedini, ali nam se čine najvažniji za psihologe koji se hrabro upuste u istraživanja Rorschach metodom. Ideja nam je bila da na ovaj način informišemo stručnu javnost o složenosti sistema i njegove prirode u nomotetskoj primeni, kao i da istraživače pozovemo da pažljivo prouče navednu literaturu pre nego formiraju nacrt i izaberu statističke procedure obrade podataka. Možda više nego u primeni drugih instrumenata, posebno je važno da se istraživači povežu sa kolegama koji u svetu razmišljaju o sličnim problemima, kao i da u procedurama pribavljanja i obrade podataka imaju saradnike sa kojima će proveravati realnost i opravdanost svojih teza i zaključaka. Na ovaj način preveniraćemo pojavu istraživanja koji kao zaključke navode metodološke artefakte i omogućićemo integraciju naše zemlje u mrežu istraživača Rorschach metodom. REFERENCE Acklin, M. W. (1996). John Exner and the Book That Started it All. A Rewiew of The Rorschach Systems. Journal of Personality Assessment, 66(3), Acklin, M. W., McDowell, C. J., Verschell, M. S. & Chan, D. (2000). Interobserver Agreement, Intraobserver Reliability, and the Rorschach Comprehensive System. Journal of Personality Assessment, 74(1), Allen, J. & Dana, R. H. (2004). Methodological Issues in Cross-Cultural and Multicultural Rorschach Research. Journal of Personality Assessment, 82(2), Aronow, E., Reznikoff, M. & Moreland, K. (1995). The Rorschach. Projective Technique or Psychometric Test? Journal of Personality Assessment, 64(2), Camara, W., Nathan, J. & Puente, A.(2000). Psychological Test usage. Implications in professional use.professional Psychology.Research and Practice, 31, Costantoni, G., Flanagan, R., Malgady, R. (1995). The History of the Rorschach.Overcoming Bias in Multicultural Projective Assessment. Rorschachiana, 20, Cronbach, L. J. (1949). Statistical methods applied to Rorschach scores. A review. Psychological Bulletin, 46, Đurić Jočić, D. (2005). Correlation of the Rorschach Method and NEO PI-R Questionnaire. Rorschachiana, 27,

11 Metodološki problemi u istraživanjima Rorschach metodom Đurić Jočić, D. (2001). Konceptualna i empirijska povezanost Rorschach metoda i NEO PI-R upitnika ličnosti. Doktorska disertacija. Beograd, Filozofski fakultet. Đurić Jočić, D. (2002). Rorschach metod - Obuhvatni sistem interpretacije Johna Exnera. Podgorica, Unireks. Ellenberger, H. (1954). The life and ork of Hermann Rorschach. Bulletin of the Meninger clinic, 5, Erdberg, P. & Shaffer, T. W. (1999). Tables for the International symposium on Rorschach nonpatient data.findings from around the world. XVI International Congress of Rorschach and Projective methods, Amsterdam. Exner, J. E. (1978). The Rorschach.A Comprehensive System. Vol.2. Current research and Advanced Interpretation. NewYork,. Wiley. Exner, J. E. (1988). Problems With Brief Rorschach Protocols. Journal of Personality Assessment, 52(4), Exner, J. E. (1992). R in Rorschach Research.A Ghost Revisited. Journal of Personality Assessment, 58(2), Exner, J. E. (1993). The Rorschach.A Comprehensive System. Vol.1. Basic Foundations (3rd ed.). NewYork,.Wiley. Exner, J. E. (1995). Issues and Methods in Rorschach Research. Mahwah (NJ), Lawrence Erlbaum Associates Publishers Exner, J. E. (2001). A Rorschach Workbook for the Comprehensive System. Asheville, Rorschach Workshops. Exner, J. E. (l994). Rorschach and the study of the individual. Rorschachiana, 19, Exner, J. E., Armbruster, G. & Mittman, B. (1978). The Rorschach response process. Journal of Personality Assessment, 42, Fisk, D. W. & Baughman, E. E. (1953). Relationship between Rorschach scoring categories and the total number of responses. Journal of Abnormal and Social Psychology, 48, Ganellen, R. J. (2001). Weighting evidence for the Rorschach validity. A response to Wood et al. (1999). Journal of Personality Assessment, 77, Ivanouw, J. (1999). The Rorschach adult normative study in Denmark. Rad prezentovan na. XVI International congress of Rorschach and projective methods, Amsterdam. Ivanouw, J. (2000). The effect of motivation on non-patient normative Rorschach data. VERA Congress, Paris. Lilienfeld, S. O., Wood, J. M. & Garb, H. N. (2000). The scientific status of projective techniques. Psychological Science in the Public Interest, 1, Meyer, G. J. (1992). Response Frequency Problems in the Rorschach. Critical and Research Implications With Suggestions for the future. Journal of Personality Assessment, 58(2), Meyer, G. J. (2002). Exploring Possible Ethnic Differences and Bias in the Rorschach Comprehensive System. Journal of Personality Assessment, 78,

12 Dragana Đurić Jočić Petot, J. M. & Djurić Jočić, D. (2005). Discrepances Between the Rorschach Inkblot Method and Self-Report Measures of Personality.Methodological and Theoretical reflections. Rorschachiana, 27, Rorschach, H. (1942). Psychodiagnostics. Bern, Hans Huber. Wood, J. M., Nezworski, M. T., Garb, H. N., & Lilienfeld, S. O. (2001). The misperception of psychopathology. Problems with norms of the Comprehensive System for the Rorschach. Clinical Psychology. Science and Practice, 8, Wood, J. M., Nezworski, M. T., Stejskal, W. J., Garven, S. & West, S. G. (1999). Methodological issues in evaluating Rorschach validity. A comment on Burns and Viglione (1966), Weiner (1996), and Genellen (1996). Assessment, 6, Zillmer, E. A. & Vuz, J. (1995). Factor Analysis With Rorschach Data. U J. Exner (Ed.) Issues and Methods in Rorschach Research. Mahwah (NJ), Lawrence Erlbaum Associates Publishers. 274

13 Metodološki problemi u istraživanjima Rorschach metodom ABSTRACT METHODOLOGICAL PROBLEMS IN RORSCHACH RESEARCH Dragana Djurić Jočić Institute of Psychiatry, Clinical Center, Belgrade Comprehensive System of Rorschach interpretation is considered as nomotetic system that makes possible using of projective method in research projects. However, research use of Rorschach method besides of appropriate knowledge of assign procedures and interpretation rules, means a knowlegde od specific methodological issuess. The Rorschach indicators are nor indipendent, as they are a part of specific net, so in some research it is necessary to control basic variables not to get artefacts in our research. This is basicly relied on researches where we compare groups, as well as in normative studies where through cros-cultural we compare Rorschach indicators. Key words: Rorschach, Comprehensive System, methodological problems RAD PRIMLJEN: